U nekom od mojih haračenja po second hand shopovima kad je sve po malo kuna, u potrazi za sirovinom, našla sam i ovu košulju. Ima nekih stvari kojima ne mogu odoljeti; jedna od njih(mnogobrojnih, mora se priznati 😀 ) su vojničke košulje. Maslinastih košulja i jakni imam doista puno i sve ih nosim. Volim ih odjenuti kako bih dress down, tj. učinila manje finom, dnevnijom, neku odjevnu kombinaciju.
Ova, klasična muška vojnička košulja imala je ozbiljnu manu- ogromnu rupetinu na gornjem dijelu desnog rukava. Pretpostavljam da je tu bio neki amblem, prišivak, koji je mučki izrezan prije no što je košulja otpisana. Nekome drugome, većini, ta rupa bi bila problem i vjerojatno je zato košulja čekala da je ja kupim za 7 kn. Ali, već od kintsukoroi košulje, znate da mi krpanje rupa nije nikakav problem-samo izazov! Da ne spominjem da sam baš zahvaljujući krpanju najdražih traperica u srednjoj školi, naučila koristiti šivaću mašinu.
I tako… ovo je rupa. THE rupa. Rupa s velikim R!
A ovo je žrtva koja će pasti kako bi ta rupa bila zakrpana.
Da, šljokice su još jedna od stvari kojima ne mogu odoljeti. 😀 I vjerujem da su nekima oči zasuzile na pomisao da ću izrezuckati ovaj top, ali, što da vam kažem, od trenutka kad sam ga ščepala, to mu je bila sudbina. 😀 Ne čini vam se logičan izbor? Pa znate da dive najčešće nisu logične, pa tako ni ova vaša Diva. 😀 Kad je bal, nek je maskembal! Prvo sam rupu obrubila kako bih dobila uredan rub. Potom sam komad poendlane tkanine podmetnula pod rupu i pričvrstila špenadlama. Potom sam prošila običnim bodom.
I, evo je, savršeno vidljiva zakrpa!
Osim te (ne)sretne rupe, košulja je i prilično velika, muški L. Što nije da me pretjerano smeta, imam dosta oversized stvari, ali baš zato, zašto ne bih imala nešto drugačije? Odlučila sam na području struka staviti gumu kako bih je “poženstvenila”. Označila sam visinu na koju ću prišiti tunel kroz koji ću uvući gumu.
Tunel sam iskrojila tako da je širina tunela otprilike širina gume + pola cm, uz dodatke za šav. Dužina tunela je širina košulje. Prije šivanja sam zapeglala dodatke za šavove, te prišila tunel.
Svi koji se bavite nekim kreativnim radom, znate da kad krenete, ideje same od sebe počnu navirati.E, pa tako sam i ja nastavila sa štepanjem. Malo džepove, malo kragnu…
…i jedno srce na rukavu! <3
I evo je!
Spremna za nove avanture!
I dok je trenutno super aktualna njegova pjesma “This is America”, meni još uvijek ova ne izlazi iz glave, a i savršena je zvučna kulisa ovakvom proljetnom danu…
Jos jedna jako slatka kreacija! Nekako se divim tvojoj masti i zelji da spasis stvari koje bi vecina frknula i kantu za djubre. Dodatno, moram priznati da ja sama nikad nisam imala strpljenja da se bavim prepravkama, pa me uvek odusevi kad vidim tako zanimljive i kreativne ideje od kojih blah stvari postaju wow. Svaka cast!
Hvala, ja sam isto baš nkako zadovoljna kako je ispalo!Iskreno, ne volim prepravke. Lakše/draže mi je sašiti nešto otpočetka, nego raditi prepravke. No, u ovom slučaju, a i više kod nekih prijašnjih projekata, važno mi je iskoristiti sirovinu. 🙂
prekrasno!!!
Hvala! 😊😎
Zeno,kakva ti cuda pravis!!!I sama se bavim slicnim stvarima ali ti si definitivno level pro 😀 Sve je toliko uredno da ti bas zavidim i na masini a i na strpljenju.
Masem i saljem pozdrave iz Bosne!
Hvala ti Aleksandra na ovim pohvalama! 😊Ne znam jesam li baš level pro,tj. znam da sam prilično daleko od toga, ali jako mi je bitno da stvari koje radim, a potom i nosim, izgledaju uredno. Veliki pozdrav iz Zagreba!😊