Ovogodišnji #memademay me potaknuo da se vratim korijenima(oh, kako to gordo zvuči!), što u mom slučaju znači, šivanju po krojevima po kojima sam sašila već puno odjeće, a kojima je svima zajednički nazivnik da mi dobro pristaju i da se dobro osjećam u njima.
Za sve one koji još ne znaju, #memademay je viralni “izazov” za nas kreativce koji šijemo, kukičamo, pletemo… Poanta je da svaki dan odjenete nešto što ste sami napravili i na taj način, osim promocije DIY kulture, osvijestite sadržaj svog ormara. Ja sam osvijestila koliko volim nositi neke od krojeva; daaaleko više no neke druge! Zaključila sam, opet, da kod mene sredine nema; ono što nosim je ili potpuno monokromatski i minimalistički(čitaj: “mlada časna”) ili kontrolirani kaos( čitaj: “cirkus je došao u grad”). Kad šijem, češće je zastupljena potonja kategorija.
Ne i ovog puta!
Jako volim kroj za suknju broj 123 iz Burde za kolovoz iz 2016 godine.
Svoju ljubav dokazala sam već pet puta..
Zanimljivo je da od tih pet suknji koje sam sašila po ovom kroju, samo jedna, crna, ulazi u kategoriju “obično”. Iako sam i sve ostale doista puno nosila, crnu sam nosila najviše; ne samo u sva godišnja doba, nego i u svim mogućim prigodama.
Pa, ne bi bilo loše imati još jednu “običnu”. Nakon #memademay izazova, isplanirala sam sašiti još barem dvije suknje za ljeto po ovom kroju, od tkanina koje već godinama imam u zalihama. I, plan je uspio-polovično. 😀 Suknja na donjoj fotografiji je dokaz br.1.
Dokaza br. 2 nema jer su mi zatrebali ciferšlusi zatvarači i flizelin. I kako to obično biva, kad kupujem u trgovini “Tkanine i pribor”, moje uobičajeno “idem samo vidjeti što imate od restlova i nadam se da niš’ neću naći” završilo je kompulzivnom kupovinom krasnog plavog pamuka. Zalihe tkanine koje posjedujem, a kojih se ne bi posramila ni neka manja trgovina metražom, zaboravila sam u tren oka! 😀
Čim sam ga ugledala, znala sam da ću od njega sašiti još jednu #123burda082016 suknju.
Ono što sam isto gotovo odmah znala jest i da ću osim već standardnih džepova u šavu,
dodati i cargo džepove.
Ono što mi je naknadno palo na pamet jest da bi ti džepovi trebali biti malo drugačiji od uobičajenih cargo džepova.
I, tu počinje zaplet. Naime, ovaj kroj šijem već “žmirećki”; nije osobito kompliciran, a i nakon pet suknji koje sam sašila po njemu, nema više puno iznenađenja. Kao i mnoge druge stvari koje u teoriji izgledaju jednostavno, kad ih počneš provoditi u praksi, i provedba moje ideje za malo drugačije cargo džepove pokazala se, upotrijebit ću eufemizam, izazovna.
Zamislila sam da moji cargo džepovi na klapnama imaju imaju falde nabore koji će imitirati prednjicu suknje.
Ništa lakše, zar ne? Pa… ne! Dakle, svašta sam pokušavala i nakon podosta frustriranog prevrtanja očima i kreativnih pauza, uspjela sam napraviti kroj.
Ovo je bio tek prototip kroja, bilo je tu još rezuckanja i kombiniranja, ali naposlijetku… Ta daaaaa!
Nije loše, zar ne?
Kao i na prethodno sašivenim suknjama odlučila sam dodati henglice omčice za remen.
Jer, remeni su naši prijatelji i imaju moć osrednju kombinaciju, pretvoriti u fantastičnu!
I to je to! Suknja je gotova!
Sviđa mi se “safari”, pomalo, “old money” “vajb” suknje, koji će u kombinaciji sa ležernijom obućom još uvijek izgledati fino, ali i to što u kombinaciji s finijim cipelama i torbom, mogu u njoj otići i na neku ležerniju proslavu.
Kako sam ovu suknju, kao i sve ostale dosad po ovome kroju, sašila bez podstave, plan mi je napraviti univerzalnu podsuknju koju ću po potrebi odijevati ispod sukanja. Jednom. 😀 Možda kad sašijem jubilarnu desetu po redu! 😀
A do nekog sljedećeg, nadam se skorog, uratka, uživajte u
Čekaj, ti imaš štikle?
I koja je književna riječ za klapne?
I omčice za remen se jednom rječju zovu šlingice.
Misliš, imam li štikle i inače u životu? Da, mnogo njih! 🙂 Nemam pojma kako se kažu klapne. Možda poklopci za džepove. 😀 Idem se konzultirati s nekom literaturom. 😀